|
Неки подаци:
Општина Зворник заузима површину од 387 km². Сједиште општине је насеље Зворник. На подручју општине Зворник по посљедњем попису живело је око 80.000 становника. Општина има 43 мјесне заједнице. Поред града Зворника већа насељена мјеста су: Козлук, Каракај, Пилица, Локањ, Тршић, Дрињача, Челопек, Роћевић, Ораовац, Улице, Брањево, Економија, и др.
Зворник лежи на источним обронцима Мајевице на надморској висини од 146 метара. Зворник има повољан геостратегијски положај јер се у њему укрштају важни путеви према Сарајеву, Београду, Новом Саду, Бијељини и Тузли. Скоро да је географски лоциран тачно на средини пута за три велика урбана центра: Београд, Нови Сад и Сарајево. Преко два моста на ријеци Дрини одвија се друмски и жељезнички саобраћај са свим дијеловима бивше Југославије.
Зворник се граничи са општинама Братунац, Милићи, Власеница, (на југу), Шековићи, Осмаци, Калесија, (на западу), Лопаре, Угљевик и Бијељина (на сјеверу), а на истоку са Љубовијом, Малим Зворником и Лозницом.
Историја:
Име града се у писаној форми помиње први пут 1410. године под именом Звоник. Не зна се тачно ни када, ни ко је данашњу тврђаву а тада средњовјековни град подигао. Град је подигнут на мјесту гдје планински ток ријеке Дрине прелази у равничарске крајеве. То му је давало веома повољан геостратегијски положај кроз историју. Онај ко је господарио градом, тај је контролисао Дрину и све путеве од југа ка сјеверу и обрнуто. Налазећи се на граници Подриња и Соли, а у непосредној близини рударских области, Крупња, Бохорине (Борине) и Зајаче с једне стране и на другој страни близина Сребренице и Саса, град је био честа мета освајача разних војски. И у доба турске управе овим просторима град је имао важну улогу. Зворник је представљао одскочну даску за даља турска освајања на сјевер, а бедем за одбрану од напада Угарске и Аустрије.
Садашње име Зворник помиње се први пут 1519. године у уговору о миру што су га склопиле Угарска и Турска, али се име Звоник још и даље, све до у XVII вијек помиње. Сама ријеч зворник нема своје етимолошко поријекло. Ново име се вјероватно уклапало у традиционалну турску политику заметања и брисања свега онога што има било какве везе са словенским или хришћанским поријеклом. Тешко је повјеровати опстанку хришћанског имена града у једној држави гдје је шеријатско право темељ државе, а ислам главна идеологија, каква је била Турска.
Све до пада под турску власт 1460. године, град Зворник је често мијењао своје господаре. Били су то српски, босански или угарски.Први турски заповједник у освојеном граду био је Алибег Михајловић. Турци су убрзо овај град претворили у јаку пограничну тврђаву одакле су полазили сви турски војни походи на сјевер. Почетком XVI вијека Звоник постаје и нови административни центар турске управе, тачније постаје сједиште Звоничког санџака.
Зворник је под турског управом био све до 1878. када је и читава Босна и Херцеговина дошла под управу Аустро-Угарске. На више мјеста Босне и Херцеговине пружен је организован отпор уласку аустроугарске војске. Веома жесток отпор био је у Тузли љета 1878. године, а у њему су учествовали и зворнички устаници са 450 људи, сврстани у један одред, које су предводили мајор Ристо Поповић и капетан Ђорђо Николић, обојица из Зворника.
Аустроугарска управа трајала је све до 1918. године. Данашњи свједок тог времена су стара архитектонска здања: Андрашева вила, зграда општине, касина и породичне куће Николића, Ковачевића, Поповића, Јовичића, зграда Српске православне основне школе (данас штампарија) и друге. За вријеме Краљевине Југославије (1918-1941) Зворник је сједиште Среза. Од 1929. припадао је Дринској бановини са сједиштем у Сарајеву. У току Другог свјетског рата, односно НОБ-е (1941-1945), Зворник је био у саставуприпао Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, Зворник је средиште среза и општине, касније Међуопштинске регионалне заједнице (општине Зворник, Братунац, Сребреница, Власеница и Шековићи). Послије потписивања Дејтонског споразума најевећи дио општине Зворник ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушла су насељена мјеста: Годуш, Краљевићи, Међеђа, Растошница, Рожањ и Сапна, те дијелови насељених мјеста: Баљковица, Кисељак, Незук, Витиница и Засеок. Од овог подручја формирана је општина Сапна, а у саставу садашње општине Зворник формирана су три нова насеља - мјесне заједнице: Економија, Улице и Брањево чији житељи су српске националности избјегли са територије Федерације БиХ.
|
